Budućnost učenja

Predstavljamo prevod teksta autora Roberta Dženkinsa objavljenog na zvaničnom sajtu UNICEF-a. Naslov originala: The future of learning. Teskt možete pogledati ovde.

This is a translation of the original blog post titled The future of learning, by Robert Jenkins, published on the official UNICEF website. The blog post can be found here.

Budućnost učenja

Autor: Robert Dženkins – 09. 08. 2019. – UNICEF

Prevela s engleskog: Tatjana Jurišić

Transformativni pristup obrazovanju mora prevazići tradicionalne okvire onoga što bi trebalo predavati u učionici, i staviti sam proces učenja u glavni fokus. Takav pristup takođe mora da obuhvati svu decu i mlade – bili oni u školi ili ne – tako da se nikom ne uskrati pravo na obrazovanje.

Trenutno postoji više of 1,8 milijardi adolescenata i mladih ljudi koji odrastaju u svetu globalizacije i masovnih promena u tehnologiji. Kakav ih život čeka nakon što odrastu? Hoće li to biti život pun nade ili očajanja? Da li će ovi mladi ljudi steći znanje i veštine koje će ih osnažiti da samostalno donose odluke, ili će za to biti strahovito nepripremljeni?

Razmotrićemo ova pitanja u kontekstu globalne „krize učenja“. Prvi put u istoriji, veći je broj dece koja pohađaju školu a ne učestvuju aktivno u procesu učenja (Engl. non-learners), od onih koji školu ne pohađaju. U proseku, svako šesto dete i adolescent (u grupi od desetoro na globalnom niovu), nema adekvatno znanje iz čitanja i matematike na nivou u skladu sa svojim uzrastom. Za mnoge od njih odlazak u školu ne podrazumeva i aktivno učenje. Opseg i dubina ove krize predstavlja najveći globalni izazov u pripremi adolescenata i mladih za zaposlenje i aktivan život u društvu.

Obrazovanje i veštine u suštinskoj su vezi jedno sa drugim. Bez znanja i veština koje može da pruži jak obrazovni sistem, mladi ljudi ne mogu biti osposobljeni za život i samostalno donošenje odluka o svojoj budućnosti. Zaostajanje u učenju kasnije se manifestuje u vidu slabo razvijenih veština potrebnih za poslovni napredak, što tranziciju između obrazovanja i pristojnog zaposlenja čini još izazovnijom. Uz sve to, javlja se sve veći raskorak između onoga što obrazovni sistem može da pruži i onoga što je mladim ljudima, društvu i ekonomiji potrebno. Na globalnom nivou, u proseku 40% poslodavaca ima teškoća u pronalaženju ljudi koji poseduju veštine potrebne za obavljanje određenog posla.

Međutim, iako su izazovi veliki, postoje i velike mogućnosti za pozitivne promene. Ovo je pravo vreme kada na snagu treba da stupi revolucija u učenju koja će uključivati nov i svež pristup stavovima o obrazovanju, učenju i sticanju veština. Revolucija koja će mladim ljudima dati šansu da sebi obezbede bolje i sigurnije poslove, kao i život u kom će moći da koriste svoje talente i potencijale do maksimuma.

Holistička vizija obrazovanja koja uključuje širok opseg različitih veština

Kako bi postali svesni uspeha koje donosi učenje za ceo život (Engl. lifelong learning), pronašli produktivan posao i bili aktivni članovi društva, adolescenti i mladi ljudi treba da rade na razvijanju širokog opsega različitih veština. Osnovne veštine poput sposobnosti čitanja, pisanja i osnova matematike jesu ključne. Ali su isto tako važne i transverzalne (prenosive) veštine – kao što su komunikacija, kolaboracija, kritičko mišljenje i sposobnost rešavanja problema – koje su od velike pomoći kada je potrebno prilagoditi se dinamičnom tržištu rada, uspostaviti i održavati dobru saradnju sa drugima, i suočiti se sa globalnim i lokalnim izazovima. Mnogi obrazovni sistemi ne fokusiraju se na ove veštine 21. veka, te je potrebno da ih uvodimo i na mala i na velika vrata, u okviru obrazovnog sistema i van njega. Od suštinske je važnosti da rad na usvajanju ovih veština počne već sa decom predškolskog uzrasta, kako bi se izgradila i postavila jaka baza koja će kasnije moći da se razvija tokom prve i druge dekade života.

Razvoj pomenutih veština kao deo višeslojne razvojne strategije

Kako bi se pomenute veštine na najefikasniji način razvijale, potrebno je usaglasiti plan i program rada, pedagoške pristupe i evaluaciju rada i ocenjivanje – što zahteva sistemsko jačanje nastavnih procesa i procesa učenja u sklopu višeslojne razvojne strategije. UNICEF aktivno radi na tome da što veći fokus bude na ovom polju. 2018. godine, učinak zemalja podržanih od strane UNICEF-a koje su sprovele politiku uvođenja rada na usvajaju novih veština u okviru nacionalnog obrazovnog sistema porastao je na 16%, što predstavlja veliki skok u odnosu na početnih 4%. Alternativni programi učenja mogu pružiti drugu šansu adolescentima i mladim ljudima koji su napustili školu, koji žive u rizičnim okolnostima, ili koji jednostavno nisu imali pristup formalnom obrazovanju.

Na takve programe učenja, na koji god način da su ogranizovani, ne treba gledati kao na neformalne popravne programe. Alternativni programi koji se nude moraju biti kvalitetni, prepoznati i akreditovani; takođe, oni moraju omogućiti učenicima da steknu znanja i veštine koje su im potrebne za završetak osnovnog obrazovanja, prelazak na stručno obrazovanje i naposletku traženje posla. To znači da u ovom trenutku, više nego ikada pre, konstantan fokus mora biti na kvalitetu i pravičnosti u obrazovanju. Najveći broj dece koja ne pohađaju školu pripada generaciji mladih srednješkolskog uzrasta (15-17 god.). Najčešći ključni razlog za to je siromaštvo, jer mnogi mladi pre odlučuju da traže posao, nego da nastave školovanje. Mlade ženske osobe suočavaju se i sa dodatnim izazovom koju donosi rodna neravnopravnost – u odnosu na vršnjake muškog pola, mlade ženske osobe imaju tri puta manju šansu da nađu posao kada jednom odluče da ne nastave školovanje.

Usmeriti pažnju na digitalne veštine i nejednakosti u pogledu dostupnosti interneta

Digitalna tehnologija pruža mnoge mogućnosti za učenje na potpuno nov način, uključujući i onlajn obuke i digitalne servise za pronalaženje adekvatnog posla. Međutim, prednosti digitalnog doba nisu dostupne svakom, i na jednak način. Oko 29% mladih ljudi (uzrasta 15-24 god.) širom sveta – oko 346 miliona – nisu, tj. nemaju mogućnost da budu onlajn. Ova vrsta podele na osnovu dostupnosti digitalnog sveta oslikava i sve veći ekonomski raskorak, u kom bogatija deca imaju sve veće prednosti, a siromašniji sve manje dostupnih mogućnosti. Jedan od primer je da najveći broj mladih koji nije povezan sa onlajn svetom živi u Africi. Oko 60% njih uopšte nema mogućnost da se poveže na internet, u poređenju sa samo 4% mladih koji imaju isti problem u Evropi. Od izuzetnog je značaja da deca, adolescenti i mladi, bez obzira gde žive, imaju jednake mogućnosti po pitanju dostupnosti digitalnog sveta i usvajanja veština digitalne pismenosti, jer su, od skoro, to postale glavne odrednice jednakosti. Za mlade ljude koji nemaju formalno obrazovanje, učenje putem digitalnih tehnologija, posebno ono u kontekstu neformalnog obrazovanja, poput strukovnih centara za obuku, predstavljaju šansu za učenje i usvajanje veština za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Za mnoge to može biti jedina šansa da uopšte dođu u dodir sa IKT.

Mnogo je izazova sa kojima se susrećemo – od nerazvijenih kapaciteta u okviru obrazovnih sistema, do pronalaženja efikasnih pristupa učenju i postojećih ograničenja po pitanju evaluacije veština. Ali, uz snažnu i dugotrajnu posvećenost, dobro državno upravljanje i podršku svih zainteresovanih strana koje aktivno učestvuju u samom procesu, promena je moguća. Nijedna zemlja ne može sebi da priušti generaciju mladih ljudi koja nije dovoljno obrazovana i nema dovoljno razvijene veštine koje će im pomoći da stvaraju bolju budućnost, kako za sebe tako i za društvo u kom žive.

Robert Dženkins je šef i stručni saradnik odseka za obrazovanje, Programska divizija, UNICEF

Više o ovoj temi pročitajte na: