INTERMEDIATE PLATEAU – Mesto komocije ali i jezičke stagnacije

Stigli ste. Popeli ste se uz tu planinu i odmarate na jednoj prelepoj, bespreglednoj ravni. Pogled je sjajan odatle. Nije to bila lagana šetnja, bilo je i strmina, i nekih blažih uspona, ali vi ste konačno tu. Na srednjem, intermediate nivou. I potrajalo je. Ozbiljni jezički sportisti savladaju taj uspon za godinu, ali većina nas se penje po dve, tri godine. Neko mili uzbrdo i godinama. Mnogi odustanu, nemaju vremena, nemaju dobru opremu, nemaju dobre vodiče.

Vi ste tu.

Sada se osećate dosta komotno, možete na engleskom da komunicirate o gotovo svim temama koje vas interesuju, manje ili više precizno, ali vas sasvim sigurno sagovornici razumeju. Osećate se dobro. Naučili ste i da zaobiđete blokade, kada ne možete da se setite određene reči – vi je objasnite, opišete, ili upotrebite neki sinonim. Sve je okej. Sve je pod kontrolom. Uživate u osećaju solidne jezičke kompetencije i svojoj novoj veštini, komunicirate na engleskom. Usmeno. Pismeno. Čitate blogove, postove, članke, a možda i knjige na engleskom. Filmove razumete bez većih problema. Put u inostranstvo više nije izvor frustracije, dok na poslu možete da završite obaveze i na engleskom, sa manje ili više pripreme.

Ovo je mesto komocije. Opušteni ste, možda po prvi put od kada učite engleski jezik. Imate osećaj da ne morate više da uradite baš svaki domaći. Možda možete i da preskočite neki čas. Razmišljate da napravite pauzu u učenju. Možda mislite da vam je vaše znanje dovoljno i smatrate da više nema potrebe da učite engleski jezik, snalazite se, a to ste i želeli.

PROCES UČENJA

Kako se polaznik kreće od početnog ka srednjem nivou učenja jezika on oseća taj napredak iz časa u čas, sve reči, konstrukcije i fraze su nove, te je i sam proces usvajanja, vežbe korišćenja i, konačno, samostalne upotrebe, izuzetno jasan. Prvih 200 sati učenja jezika vrlo je motivišuće jer su rezultati jasni, vidljivi i mereni polaznikovom kompetencijom da se snađe u određenim situacijama, razume određene tekstove i teme i izrazi se u određenom kontekstu. Ovaj prelaz iz „ne razumem ništa“, ili „ponešto razumem“ u „razumem i mogu da odgovorim, iniciram ili pokrenem neku konverzaciju“ je upravo ono što kandidati opisuju kao cilj kada počinju da uče engleski jezik.

Suprotno tome, kandidati na srednjem, intermediate, nivou nemaju toliko jasan osećaj napretka, pa je prelaz sa srednjeg na viši nivo jezičke kompetencije nekada frustrirajući i bez osećaja satisfakcije, jer kandidat više ne pravi velike skokove u jezičkoj sposobnosti i ne premošćava jaz „ne znam > znam“. Srednji nivo se ne zove „Srednji plato“ bez razloga, termin je skovan da opiše upravo ovu fazu daljeg rada na jeziku, kada se čini da je napredak nepostojeći, da uspona nema, a kandidat preispituje vreme i sredstva koje i dalje ulaže u unapređenje svojih jezičkih veština.

Ono na čemu se radi na srednjem nivou učenja jezika jeste njegovo usavršavanje.

Neki od tipičnih jezičkih izazova ovog nivoa su sledeći:

1. Postoji velika razlika između receptivnih (slušanje, čitanje – razumevanje) i produktivnih jezičkih veština (pismena i usmena komunikacija). Kandidat razume gotovo sve što pročita, vidi i čuje, ali ne ume jednako precizno i kompleksno da se izrazi.
2. Fluentnost je postignuta, ali na račun kompleksnosti jezičkih konstrukcija. Kandidati verovatno i dalje upotrebljavaju osnovne gramatičke i vokabularne konstrukcije tipične za niže nivoe, dok kompleksnije konstrukcije i vokabular ostaju pasivni, kandidat ih prepoznaje, ali ih i dalje ne koristi aktivno.
3. Kandidati imaju ograničen fond reči – kao što smo pomenuli, fluentnost je postignuta, kandidat dobro „upravlja“ fondom reči koji ima, stoga se uvek oslanja na dobro poznate reči i konstrukcije, te uvek bira njih, čak i kada se upozna sa jezikom višeg nivoa, ili pak bira da ga ignoriše, jer smatra da mu ne treba.
4. Jezička produkcija je odgovarajuća, ali nema karakteristike prirodnog govora – jezik kandidata često, pored gramatičke i vokabularne preciznosti, zvuči previše formalno i knjiški, a ne kao svakodnevni govor.
5. Fosilizovane greške – skoro svaki student pravi neku, sebi svojstvenu, grešku u određenom kontekstu, bez obzira koliko vremena i napora ulaže u njeno korigovanje. Nekada ih ima i više, a često su vezane za određenu frazu koja odstupa od tipičnih jezičkih pravila.

Pitate se kako prevazići ovu fazu učenja jezika?

Podelićemo sa vama nekoliko činjenica koje će vam pomoći da dalji rad na jezičkom usavršavanju posmatrate iz novog ugla:

1. Samo oko 3.000 reči je potrebno kako biste razumeli oko 95% engleskog jezika koji se svakodnevno koristi. Prosečan izvorni govornik može aktivno da koristi i do 20.000 reči.
2. Kao i u svim procesima učenja, pored vremena koje ulažete u vežbu i usavršavanje, način na koji to činite je izuzetno bitan.
3. Jednom kada stigne do srednjeg nivoa svaki kandidat postiže jezičku automatizaciju. To znači da može da koristi engleski jezik bez mnogo razmišljanja, sa ciljem da iskomunicira šta želi. Automatizacija, po sebi, znači stalno korišćenje određenog broja reči, fraza i konstrukcija, ali ne i dalje proširenje.

Jednom kada razumemo prirodu procesa učenja jezika i potrebe da menjamo način rada i vežbe u zavisnosti od nivoa na kom se nalazimo, imaćemo i više razumevanja i strpljenja, ali i istrajnosti u daljem radu.

Dakle, nazad na posao, čitajte tekstove i pričajte o temama koje su van vašeg polja interesovanja, proverite značenje reči za koje niste sigurni, a onda ih i koristite kad god vam se ukaže prilika za to. Izađite iz svoje zone komfora, znamo da tamo ništa ne raste.

Napisala: Jelena Umićević Bogunović