Jen Ratio

„Šta čini život vredan pamćenja? Kako želite da vas pamte?“ , neka su od pitanja koja američka spisateljica Ejmi Kruz Rozental postavlja u svom četvorominutnom videu na temu čovečnosti. Ona naglašava da je zapravo najlakše samo proći kroz dan, onako automatski, upravljeni i okupirani samo našim dnevnim obvezama i zadacima i postavlja jedno veliko pitanje. „Na kraju života, vašeg života, kada sve drugo nestane, šta je bila suština? Čime ste ispunili ovaj svet i koje će reči drugi koristiti kada vas se budu sećali?“ pita Ejmi i dodaje: „Od svih postojećih prideva, ako se na listi nađe čovečnost, velike su šanse da ste živeli život, vredan sećanja“.

Da li ste nekada čuli za Jen Ratio ili Jen odnos? U nedostatku reči kojom bismo preveli kompleksno značenje reči jen, zadržaćemo je u ovom obliku i objasniti njeno značenje. Naime, jen potiče iz Konfučijanizma i predstvalja osnovnu vrlinu konfučijanskog učenja. Prevodi se kao humanost, čovečnost, dobročinstvo, čovekoljublje i međusobno poštovanje. Jen se ispoljava preko savesnosti prema drugima, altruizma, preko obzirnosti i počiva na principu: „Što ne želiš sebi, ne čini drugima“. S toga, Jen odnos u stvari predstavlja proporciju pozitivnih i negativnih interakcija među ljudima. Što je više pozitivnih interakcija, to je i Jen odnos viši i ukazuje na to da živimo u svetu koji je humaniji i čovečniji. Međutim, ukoliko je više negativnih međusobnih interakcija, izvesno je da je pomenuti odnos niži i da živimo u svetu gde je homo homini lupus („čovek je čoveku vuk“). Pozitivniji odnosi među ljudima ključni su za ispunjeniji život i prosperitetno društvo. Ipak, visok jen odnos, ne mora neminovno značiti i da je nešto ispravno ili dobro. Psiholog Dačer Keltner sa Berkli Univerziteta, dodaje na ovu temu da na Jen odnos, zapravo treba gledati kao odnos života onakvog kakav zaista i jeste i onakvim kako ga mi percipiramo.

Ipak, izvesno je da je čovečnost nešto što je urođeno svakome od nas, ali ga ponekad moramo osvestiti. I moramo ga konstantno negovati tako što ćemo zauzeti aktivan stav prema svojim i tuđim vrednostima. Tako što ćemo biti u kontaktu sa svojim unutrašnjim bićem koje poznaje empatiju, koje brine za sebe, ali podjednako brine i voli druge. Važno je istaći i da čovečnost ne znači stvaranje zavisnog položaja „slabijeg“, već osnaživanje njegovih potencijala, uz poštovanje svačije ličnosti. Ako samo na trenutak usporimo ili zastanemo i obratimo pažnju na svet oko sebe, ako sa autopilota pređemo na manuelno upravljanje, shvatićemo koliko Svetu zapravo nedostaje da budemo tu. Da budemo malo humaniji, da budemo prisutniji i svesniji i da naučimo da živimo u svakom trenutku.

Svoj video Ejmi završava pitanjim kako svi mi, kao čovečanstvo želimo da budemo zapamćeni. Ko smo zapravo mi i koja je naša uloga i svrha na ovoj Planeti? A njen odgovor nas tera da se zamislimo, i zato citiramo Ejmi koja kaže: „Mislim da je odgovor sadržan upravo u reči čovečnost, jer mi, mi smo čovečanstvo“.