Kakav vam je bio čas?

Da li se osećate dobro na svojim časovima? Da li ste zadovoljni i da li jedva čekate naredni čas? Da li Vam je palo na pamet da bi bilo dobro da imate još jedno viđenje u toku jedne nedelje? Ovo je osećanje kojem teži svaki kandidat koji ide na časove engleskog jezika, mada je sentiment jednako važan i prilikom savladavanja bilo koje druge veštine, pogotovo kada ste u mogućnosti da birate saradnika u procesu, tj. u ovom slučaju, školu kojoj ćete pokloniti poverenje.

Šta je to Zona komfora?

Zona komfora je je lično stanje svesti u kojem se osećate dobro i zadovoljno sobom zato što možete samostalno da uradite nešto sa velikim uspehom.  U svakom procesu učenja, a pogotovo prilikom učenja engleskog jezika, ovaj pojam je veoma bitan, kako za same učenike, tako i za predavače. Kada učimo neku veštinu koja nije konačna (jezik učimo ceo život, ali sam proces postaje opipljiv kada ga savladamo u dovoljnoj meri kako bismo uspešno komunicirali u pojedinim situacijama), onda je vrlo bitno da to činimo povremenim i dobro planiranim izlascima iz zone komfora. Ovo je, naravno, jedan od najvažnijih zadataka Vašeg predavača, jer se učenje dešava izvan zone komfora. Vežbanje, komunikacija i usvajanje znanja dešavaju se upravo i samo onda kada se osećate dobro, imate samopouzdanja i spremni se da se „igrate“ sa jezikom, te je bitno da zona komfora kandidata bude veća od zone napretka (Lev Vygotsky – Zone of Proximal Development), ali ipak dovoljna da bi do napretka došlo.  Krašen (Stephen Krashen), još jedan od ESL teoretičara, navodi da je potrebno da novo znanje bude dovoljno obimno da predstavi izazov i podstakne na učenje, ali ne previše, kako ne bi bilo obeshrabrujuće.

Da li su vaši afektivni filteri visoki?

Kod odraslih polaznika jezičkih kurseva zona komfora je vrlo bitna, ali postoji još jedan element koji znatno utiče na sam proces usvajanja jezika i aktiviranja znanja. Afektivni filter jeste skup emocija koje kandidati procesuiraju dok pokušavaju da proizvedu jezik. To su samopouzdanje, strah od neuspeha, sramote (tzv. blama), svest o postojanju mnogih elemenata jezika i postojanju velikog stepena greške u procesu kreiranja jezičkog znanja, blokada – sve su negativne i proizvode mnogo stresa.  Ukoliko ih nema mnogo – nema ni stresa i napredak je lakši. Afektivni filteri su mnogo prisutniji kod odraslih polaznika kurseva, te je dobrim planiranjem časa, načinom komunikacije i uspostavljanjem poverenja na relaciji predavač-polaznik važno sniziti ih  u najvećoj mogućoj meri.

Dakle, kakav vam je bio čas?

Učenje jezika za svakog polaznika može i treba da bude prijatno i ohrabrujuće iskustvo, koje će doprineti osećaju zadovoljstva i rastu samopouzdanja jer savladavanje svake nove veštine je upravo to – rad na sebi i jačanje ličnih kapaciteta i posledično – jačanje samopouzdanja. Posao vašeg predavača jeste upravo to – da omogući vama lično da optimalno i zadovoljavajuće napredujete primenom odgovarajućih metodoloških znanja koja se ne nalaze u vašem udžbeniku, bez obriza da li je izdavačka kuća poznata ili ne. Samo predavač može i ima znanje i veštine da učini da stabilno i dobro napredujete i da se zbog toga odlično osećate. Ako to nije tako – vreme je da razmotrite promenu strategije, promenu predavača ili čak škole engleskog.

Napisala: Jelena Umićević Bogunović