Kako ohrabriti decu da počnu da čitaju na engleskom jeziku

• kombinovana tehnika slušanja i čitanja – na ovaj način deca slušaju izgovor napisanih reči i sama su u mogućnosti da ponavljaju naglas. Ovo takođe podrazumeva da deca čuju jedan kraći deo teksta više puta pre nego što ih zamolimo da probaju i sami da ga pročitaju.
• čitanje teksta koji su već naučili napamet – ovo je lako primenjivo kada deca prvo nauče napamet pesmicu (recitaciju, brojalicu, itd.), a onda pokušaju da čitaju. Na ovaj način, pretvarajući se da čitaju, oni počinju da povezuju reči koje izgovaraju sa pisanom rečima, bez inicijane potrebe da čitaju kako zaista i piše. Ovaj pristup je odličan jer deci uliva samopouzdanje i svaka pohvala koja usledi potom je sa pravom zaslužena. Ovde je bitno da deca nauče pravilan izgovor reči same pesmice. Na primer, ukoliko dete nauči napamet pesmicu koja koristi HAVE/HAS GOT za opisivanje pojave neke osobe, dete već generiše tipski vokabular za opisivanje osobe, te je posle pesmice vrlo prirodno preći na čitanje nekog kratkog teksta koji opisuje osobu, praktično koristeći iste reči. Pisanje kratkih pasusa sa opisom sebe, ili najboljeg prijatelja dolazi prirodno posle toga.
• kategorizacija reči – ovo je poslednja tehnika koju sam imala prilike da isprobam sa mojom decom, i pokazala se kao vrlo stimulativna za decu. Naime, počeli smo da čitamo lektiru i svako dete je izabralo tekst-marker jedne boje. Potom smo zajedno čitajući pronašli sve reči koje se i izgovaraju kako se i pišu, te smo ih markirali. Na ovaj način deca ih slobodno čitaju fonetski, bez bojazni da će pogrešiti (mada se oko ovoga u mojoj učionici ne potresamo :)). Takođe, mogu samostalno kod kuće da se vrate na tekst i pokušaju ponovo da pročitaju isti pasus, ili stranu. Bili su i dovoljno odvažni da za domaći zadatak na narednoj strani lektire olovkom zaokruže reči za koje misle da se isto izgovaraju kako se i pišu, te smo zajedno proverili koje su od predloženih zaslužile da sijaju u lektiri.

Kao i tokom svakog procesa učenja vrlo je bitno decu ohrabriti i istaći šta su sve naučili do sada, i pružiti im odgovarajuću podršku. Čitanje je vrlo zahtevna veština i mahom se oslanja na prethodno generisan fond reči koje je dete steklo, a što mu olakšava “prepoznavanje” reči tokom čitanja, ali nije od presudnog značaja. Dobar predavač, i roditelj koji ima strpljenja i razumevanja za ovaj dugoročan proces – jesu.

Napisala: Jelena Umićević Bogunović