Koliko i kako učimo decu kreativnosti?

Abraham Maslov, istaknuti američki psiholog i mislilac, rekao je: “Ukoliko od oruđa čovek ima samo čekić, vrlo brzo pada u iskušenje da tretira sve kao ekser” (engl. “I suppose it is tempting, if the only tool you have is a hammer, to treat everything as if it were a nail.”)

Misao koju je Maslov izneo može se primeniti na sve sfere života, pa tako i na predavanje i učenje engleskog kao stranog jezika. Primena samo jednog sistema i metode učenja uglavnom ne dovodi do željenih rezultata, te se mnogi kandidati, kako deca tako i odrasli, suočavaju sa problemima manjka motivacije, traženjem drugih opcija, što se često čak završi i odustajanjem.

Glavni problem leži svakako u našem sistemu obrazovanja koji, nažalost, trenutno i dalje ne nudi valjane i dublje odgovore na ova pitanja, već isključivo propagira reproduktivno učenje i kompetitivnost. U svom haosu informacija koje su nam konstantno dostupne, i roditelji i deca postaju opterećeni brzinom programa i jurnjavom za dobrom ocenom, ne bi li dete postiglo zavidan akademski uspeh i tako bilo prihvaćenije u društvu.

Stručnjaci koji se dugi niz godina bave ovim problemom, imaju drugačije mišljenje. “Reproduktivno učenje za mozak skoro i da ne postoji. Učimo decu da misle” – tema je bloga autorke Tamare Kostić, objavljenog na stranici NTC sistema učenja (www.ntcucenje.com). NTC sistem učenja i NTC program nastao je kao rezultat dugogodišnjih istraživanja u oblasti razvoja kreativnog učenja i razmišljanja. U korenu problema sa kojim se deca suočavaju leži sistem učenja koji od njih traži da podatke i pojmove uče napamet. Tako se i učenju engleskog jezika pristupa prilično površno, sa naglaskom na suvoparno učenje gramatike (sa izuzetkom, naravno, malog broja nastavnika koji se vrlo posvećeno trude da primenjuju i kreativnije metode), tako da deca engleski jezik upoznaju isključivo učeći nepravilne glagole i vremena.

Blumova taksonomija (Bloom et al., 1956; Krathwohl, 2002, preuzeto sa www.ntcucenje.com) podrazumeva šest nivoa znanja koje svako dete može da pokaže: prisećanje, razumevanje, primena, analiza, evaluacija i kreiranje. Reproduktivno učenje podstiče razvoj samo prvog nivoa, prisećanja, što predstavlja najniži nivo znanja. Kako bismo podstakli i sve ostale nivoe znanja, potrebno je da razvijamo i primenjujemo daleko kreativnije metode učenja, ne bi li decu podstakli da misle, tragaju za odgovorima, uživaju u samom procesu učenja i budu sposobni da sami osete čari postignuća kada do odgovora dođu. Ovakav proces učenja podrazumeva razvoj unutrašnje, a ne samo spoljašnje motivacije, čime deci omogućavamo da se bore za uspeh zbog sebe i zbog rada na svojoj ličnosti, a ne samo zbog ocene, položenog ispita ili upisa na fakultet.

Kreativnost u učenju od izuzetnog je značaja za razvoj ličnosti. Učenje stranog jezika treba da podstakne svako dete i svakog kandidata da istraži šta je to što ga interesuje i čemu želi da se posveti, da ponudi raznovrsne aktivnosti, kako za one koji uživaju u čitanju i analizi tekstova, tako i za one koji imaju instančan sluh, vole pokret i dinamičniju strukturu časova. Mnoga deca ne mogu da se uklope u standardni sistem rada na časovima u školi jer talenti koje ona poseduju nisu vrednovani kao “pravi” (npr. pevanje, ples, crtanje, itd), a koji su, u stvari, najzaslužniji za razvoj kreativnosti kod svake individue. Nažalost, nakon nekoliko godina provedenih u školi, deca prestaju da postavljaju pitanje “zašto”, radoznalost naglo opada i vrlo brzo susrećemo se generacijama koje nemaju razvijeno kritičko mišljenje i imaju, generalno, manjak samopouzdanja kada treba da preuzmu ulogu u stvarnom, velikom svetu odraslih. Koren svih tih problema leži u sputavanju radoznalosti i manjku kreativnosti tokom dugogodišnjeg procesa učenja.

Kako raditi na rešavanju problema?

Proces učenja pre svega treba da bude zabavan, motivišući i jasan. “Manje je važno koliko ste poena osvojili na ovim pitanjima iz predmeta “Svet oko nas”. Mnogo je bitnije koliko su vas podstakla da razmišljate i povezujete.” Strah od greške je potrebno lečiti tako što ćemo deci dati da rade na misaonim zadacima u kojima imaju mogućnost da razmišljaju i dođu do svojih odgovora, svojim tempom. Časovi engleskog treba da ponude deci izazov, da ih na interesantan i misteriozan način uvedu u svet u kom će hteti da istražuju, slobodno razmenjuju ideje i, usput, spontano i nesvesno, uče i strani jezik. Uživanje i aktivno učešće u procesu uvek je mnogo bitnije od završnog produkta. I upravo to je ono čega i nastavnici i roditelji neprestano treba da budu svesni. “Umesto nivoa prisećanja, dobijamo od dece kreiranje, evaluaciju i analizu, a umesto mučnog pretraživanja memorije na osnovu naučenog, svako dete pokazuje svoju beskrajnu maštovitost.” Škola treba da bude mesto u kojoj deca imaju mogućnost da otkriju ono što vole. A sa pravim pristupom, to ne bi trebalo da bude toliko teško. Be a change you want to see in the world!

Više o ovoj temi možete pročitati na:

https://ww2.kqed.org/mindshift/2013/11/14/why-academic-teaching-doesnt-help-kids-excel-in-life/

http://www.ntcucenje.com/reproduktivno-ucenje-za-mozak-skoro-da-ne-postoji-ucimo-decu-da-misle

Napisala: Tatjana Jurišić