Prednosti ovladavanja kritičkim mišljenjem

Kritičko mišljenje odnosi se na skup različitih veština i intelektualnih vrednosti koje se razvijaju tokom života i podrazumeva kritički osvrt na proces učenja, odnose i iskustvo, i sposobnost donošenja pravovremenih odluka. Ovakav način razmišljanja odlikuje se jezičkom preciznošću, jasno iskazanim i čvrsto argumentovanim stavovima, dubinom promišljanja i širinom duha, kao i određenim kapacitetom i sposobnošću suočavanja sa različitim problemima, i spremnošću da se problemi na efikasan način reše.

Kako pristupati rešavanju problema

Rešavanje problema kompleksan je proces koji pre svega podrazumeva određeni kapacitet da problem prepoznamo i analiziramo, a zatim i da budemo spremni da uložimo trud da problem na najefikasniji način i rešimo.

Veština rešavanja problema vežba se i razvija tokom života, kroz iskustvo, i različite zadatke, izazove i situacije. Kako bismo ovu veštinu što bolje razvili, važno je da naučimo kako da pronađemo uzrok problema, i da nakon analize, osmislimo plan rešavanja. Osmišljavanje dobrog i jasnog plana zahteva posvećenost i vežbu i dodatno razvija kreativnost, dok suočavanje sa izazovima i mogućim greškama doprinosi jačanju samopouzdanja. Naravno, potrebno je da se plana dosledno i držimo, da sledimo korake, budemo uporni i fleksibilni, kako bismo došli do cilja i problem uspešno rešili.

Ukoliko detaljnije razmotrimo različite probleme sa kojima se suočavamo, možemo uvideti da postoje dve vrste problema – rutinski i nerutinski.

Rutinski problemi jesu oni koje je moguće rešiti korišćenjem već poznatih metoda koje su naučene i usvojene kroz neko prethodno slično iskustvo. Ova vrsta problema/zadataka vrlo je česta u našem sistemu obrazovanja. Prednost je ta da učenici brzo pronalaze rešenje, osećaju se sigurno, u zoni su komfora jer znaju koji metod mogu da koriste kako bi došli do cilja. Međutim, ovaj pristup i ova vrsta problema često se svodi na repetitivnost i puku reproduktivnost pročitanog gradiva, te se đaci snalaze samo u tom domenu, i nemaju dovoljno funkcionalnog znanja koje im je potrebno da znanje primene u svakodnevnom životu.

S druge strane, za rešavanje nerutinskih problema ne postoji neki prethodno usvojen pristup, metod, uputstvo ili primer koji nam mogu pomoći u rešavanju, te se đaci suočavaju da raznovrsnim izazovima koji ih podstiču da razmišljaju, istražuju, osmisle i oprobaju različite metode i pokušaju da nađu najbolje rešenje metodom pokušaja/pogrešaka.

Veština rešavanja nerutinskih problema pozitivno utiče na razvoj kreativnosti i na razvoj same veštine učenja. Kreativnost je, kako već znamo, izuzetno značajna u procesu učenja, jer đacima pomaže da izazovima i problemima pristupaju otvorenije, i potrude se da nađu odgovore na skrivenim mestima, da sami istražuju, pitaju, donose zaključke, i budu motivisani da uče zarad sticanja znanja i usavršavanja ličnosti, a ne samo radi ocene.

Kritičko mišljenje i nerutinski problemi u velikoj meri poboljšavaju veštinu učenja, i pomažu đacima da brže pronađu metod učenja koji im najviše odgovara. U današnje vreme kada je tehnologija u velikoj meri već ovladala svetom i sistemom obrazovanjem, važno je da mladi ljudi budu svesni brzine kojom se promene dešavaju, i da izgrade sistem koji će im pomoći da se na promene što brže naviknu, kao i da se što bolje snađu u svetu koji ih očekuje. Stoga je veština analiziranja situacije i problema vrlo značajna kako za trenutne procese učenja, tako i za život i životne izazovi koji dolaze kasnije.

Nastavni proces u kom se kritičko mišljenje vrednuje i praktikuje čini nastavu interaktivnom i daleko zanimljivijom. Obrazovanje i učenje je mnogo manje pasivno, učenici su aktivniji, otvoreniji i radije učestvuju u nastavi. Ova vrsta nastave pomaže učenicima da nauče kako da kritički pristupe bilo kom problemu i temi, kako i zašto neku temu treba više istražiti, i šta je to što ih zaista zanima. Otvoreni razgovori o temama koje ih interesuju pomažu im da bolje razumeju ne samo gradivo, već i sami sebe. Takođe, postaje im jasnije zašto su im određene teme važne, i daje im osećaj postignuća samim tim što su od samog početka aktivno učestvovali u procesu. Uz to, učenici postaju samosvesniji i nezavisniji, što i jeste i treba da bude cilj nastavnog procesa i obrazovanja uopšte – razvijanje samostalnosti, samopouzdanja i jačanje celokupne ličnosti.

U kratkim crtama, razvijanje veštine rešavanja problema pomaže učenicima da:

• Steknu sposobnost da kritički sagledavaju proces učenja i osveste koje ih teme i oblasti zanimaju.
• Usvajaju i razvijaju i druge veštine, uključujući kreativnost, timski rad, veštinu slušanja, komunikacije i donošenja odluka.
• Steknu sposobnost razlikovanja činjenice od mišljenja.
• Budu spremniji za izazove i nove poslove koji ih očekuju u budućnosti.

Kratak vodič kroz ključna pitanja

U procesu rešavanja problema, kao i u bilo kojoj novoj situaciji, pristupanju novom odnosu, novom izazovu, postavljanje određenih pitanja može nam pomoći da se što pre i što bolje snađemo, kao i da uvidimo da li nam je situacija značajna ili ne. Drugim rečima, postavljajući pitanja i analizirajući situaciju zapravo razvijamo kritički osvrt na određeni problem i zauzimamo jasan stav.

Ko ima koristi od ovoga?

Kome ovo može da naškodi?

Ko donosi odluke o ovome?

Koga ste još čuli da priča o ovome?

Koja osoba bi mogla da bude od najveće pomoći?

Ko zaslužuje priznanje za ovo?

Koje su prednosti i mane?

Kako ovo izgleda iz druge perspektive?

Da li postoji i druga opcija/alternativa? Koja?

Koji bi bio kontra-argument?

Šta je najbolje/najgore što bi se moglo desiti?

Šta konkretno mi možemo da uradimo kako bismo napravili neke pozitivne promene / promene na bolje?

Šta nam u ovoj misiji smeta i šta nas ometa?

Da li već postoji sličan koncept ili scenario i gde?

Gde postoji najveća potreba za ovim?

Da li bi ovo moglo da prouzrokuje neki problem? Gde i zašto?

Gde možemo dobiti još informacija o ovome?

Gde možemo da potražimo pomoć?

U kom pravcu će nas ovaj plan/ideja odvesti?

U kom pravcu želimo da idemo?

Koje su to oblasti u kojima možemo i želimo da napredujemo?

Da li će i kako ovo koristiti našem društvu?

Kada je najbolje početi?

Kada i kako ćemo znati da li smo uspeli?

Kada možemo očekivati promenu?

Kada bismo trebali potražiti pomoc?

Zašto je ovo relevantno za mene i za druge?

Zašto bi ljudi trebali znati o ovome?

Zašto nam je ovo danas potrebno?

Zašto je ovo značajno za mene?

(Source)

U procesu učenja engleskog jezika, kao i bilo kog drugog stranog jezika, važno je, pre svega, da postavimo jasan cilj, procenimo vreme potrebno za dostizanje cilja, i, konačno, da osmislimo etape i korake koje je potrebno da preduzmemo kako bismo taj cilj i ostvarili. Kritičko mišljenje i veština rešavanja problema pomoći će nam da budemo aktivniji i produktivniji tokom procesa učenja, kao i da brže osvestimo koje greške pravimo, i način na koji možemo da ih ispravimo.

Pristupati stvarima na kritički način svakako je daleko zanimljivije i inspirativnije, budi maštu i želju da život učinimo kreativnijim, uzbudljivijim, i ispunjenijim.

“It’s all about a journey, not the destination.”

Autor: Tatjana Jurišić uz podršku Crown tima