Prednosti učenja kroz projekat u poređenju sa standardnim projektima

Opis grada (prošlost, sadašnjost, budućnost), pravljenje maski za likove iz priča, ljudske delatnosti (mapa uma), porodično stablo, ko gde živi (u zemlji, na zemlji, u vazduhu, u vodi). Zvuči poznato? Ovo su samo neki primeri projekata koje deca rade u školi, posvećujući puno truda i vremena u njihovu izradu. Cilj većine projekata je da deca pokažu šta su novo naučila.

Projekti se često definišu kao širok spektar zadataka koji mogu da se rade kod kuće ili u školi, uz pomoć roditelja, u grupi sa drugim učenicima, u kratkom ili tokom dužeg vremenskog perioda.

Iako učenje kroz projekat, takođe, uključuje rad na projektu, ova vrsta rada u mnogo većoj meri stavlja naglasak na sam proces rada i interakciju đaka uključenih u projekat, nego na krajnji ishod – proizvod ili prezentaciju. Od velike je važnosti da se objasni i naglaski po čemu se ova dva načina rada suštinski razlikuju

Učenje kroz projekat dozvoljava đacima da aktivno učestvuju, postavljaju razna pitanja i time menjaju i usklađuju projekat ili ideju, u skladu sa individualnim ili grupnim odgovorima na postavljena pitanja. Ovaj metodološki pristup koristi projekat samo kao infrastrukturu koji će omogućiti đacima da se igraju, ispituju, proveravaju i donose zaključke zajedno sa svojim timom, u saradnji sa relevantnim pojedincima ili institucijama u društvu. Ovakav način učenja omogućava đacima da aktivno i angažovano kreiraju proces koji će im omogućiti sticanje određenih znanja i veština, bez bojazni da će ih, posle učenja napamet, zaboraviti.

Učenje engleskog jezika omogućava da se rade projekti iz bilo koje oblasti interesovanja đaka, dok god se sam rad, istraživanje, komunikacija, saradnja i prezentacija odvijaju na engleskom jeziku. Ovaj način rada je poznatiji kao CLIL metoda (Content and Language Integrated Learning). Na ovaj način ne samo da koristimo engleski jezik na funkcionalan način, već ga đacima činimo “opipljivim” što podstiče njihovu motivaciju i samopouzdanje. Svakako se mora pomenuti i dodatno znanje koje đaci stiču učenjem kroz projekat.

Učenje engleskog jezika kroz projekat stavlja akcenat na đaka. Đaci ne biraju samo između dva akademska projekta koja moraju da završe do određenog datuma, kao što se to uobičajeno od njih traži. Naprotiv, učenje kroz projekat povezuje đake i predavača na dubljem niovu. U saradnji sa predavačem i uz pomoć znanja i iskustva koje predavač sa njima deli tokom svih faza izrade projekta, đaci imaju mogućnost da sami dođu do određenih zaključaka. Znanje i iskustvo koje pri tom steknu, neprocenjivi su.

Tabela Ejmi Mejer pokazuje suštinske razlike između standardnih projekata i učenja kroz projekte. Najveća razlika leži upravo u samom procesu rada:

Standardni projekti	Učenje kroz projekte
Mogu se raditi kod kuće, bez pomoći predavača ili saradnje sa timom.	Zahteva rad u timu i mentorstvo predavača ili relevantnog stručnjaka.
Predavač ga može isplanirati u detalje na jednom listu papira.	Uključuje mnogo istraživanja kako od strane predavača tako i đaka.
Ponavljaju se iz godine u godinu i fokusiraju se na krajnji ishod – prezentaciju, proizvod, poster, i sl.	Traje dugo, kompleksno je u strukturi i zahteva puno vremena i planiranja kako bi se učinilo relevantnim i inkorporiralo u plan i program.
Uključuju predavača nešto pre i uglavnom posle završetka projekta (postavka, evaluacija, davanje povratne informacije).	Uključuje predavača najviše pre i u određenoj meri tokom izrade projekta
Đaci nemaju mnogo prilike da sami biraju, već uglavnom prate po kom se uglavnom izrađuju projekti	Đaci razvijaju ideje i donose odluke u pripremnoj fazi i aktivno učestvuju u dizajnu samog projekta. Predavači su često iznenađeni i oduševljeni idejama i izborima đaka.
Često se ocenjuju samo na osnovu percepcije predavača o tome šta je “korisno” i “lepo” ili “uredno”, što često nije u skladu sa onim što đaci vide kao takvo.	Ocenjuju se na bazi ispunjenosti zahteva i svrhe kojom je projekat i započet, što uglavnom definišu sami đaci.
Zatvorenog su tipa i svi imaju isti ishod.	Otvorenog su tipa – đaci donose odluke koje direktno utiču na ishod projekta, sam proces rada i znanje koje se usvaja u toku rada na projektu.
Često se ne mogu koristiti u stvarnom svetu u svrhu rešavanja stvarnih problema.	Mogu ponuditi stvarna rešenja na stvarne probleme koji postoje u određenim oblastima, iako ne moraju biti primenjeni u tu svrhu
Nisu posebno bitni niti interesantni đacima.	Bitni su đacima u datom momentu, ili će im biti bitni i korisni u budućnosti, dok za sada pokazuju razumevanje za iste.
Predaju se predavaču / prezentuju u grupi.	Prezentuju se široj publici, sa gostima iz polja /oblasti koja su se obrađivala.